Svašta nešto

Pronalazak antibiotika dao je šansu čoveku da se izbori sa bolestima poput kuge, tuberkuloze i drugih koje su u prošlosti odnele milione života. Životni vek čoveka na Zapadu je već danas 80 godina, a svake godine se produžava za tri meseca. Međutim ovaj podatak važi isključivo za najrazvijenije zemlje sveta. - U Francuskoj je očekivano trajanje životnog veka za žene 84,4 godine, što je ujedno svetski rekord, i 77,5 godina za muškarce. Za Srbiju je karakteristično da je 2006. godine postignut istorijski najduži prosečni životni vek - 76 godina za žene i 70,7 godina za muškarce. Međutim, taj rekord je daleko od najrazvijenijih zemalja, a produženje života je manje intenzivno. Prema podacima nacionalne statistike, u poslednjih 15 godina prosečni životni vek u Srbiji produžen je jednu godinu kod žena i dve godine kod muškaraca. Ako se vratimo na globalni nivo, studija UN predviđa da bi do 2300. godine prosečan životni vek mogao da dobaci do 95 godina. Stanovnici Japana, koga UN označavaju globalnim liderom u rastu očekivanog životnog veka, mogli bi po ovim prognozama da dožive u proseku ne samo stotu već 106. godinu! Duži život bi značajno produžio penzionerske dane, a svakako bi uticao na redefinisanje penzionog sistema, ukazuju eksperti UN. Veliki izuzetak iz dugovečnog scenarija budućnosti bile bi 53 zemlje, kako kažu u UN, „najviše pogođene" virusom HIV-a. Većina naučnika smatra da je krajnja granica ljudske dugovečnosti 120 godina. Neki, međutim, predviđaju da će taj rekord već za 20 godina mnogim ljudima u razvijenijim zemljama biti dostižan zahvaljujući napretku nanotehnologije, biomedicine i veštačke inteligencije. Oni se uzdaju u nanobote - minijaturne robote veličine naših krvnih zrnaca koji će nas održavati zdravim na ćelijskom i molekularnom nivou.